BH Magazin

JESENJA IDILA

Subota, 17 Oktobar 2009 17:25

Slušam šuštanje opalog zlatnog lišća pod svojim nogama dok polako koračam . Lagano se gube u jutarnjoj magli obrisi moga grada . Oktobar je tu , hladan , surov i kišovit . A sa njim kao da se i neka seta uvukla u srca svih ljudi . Tmurno vreme , dok kiša polako rominja , mokri pločnjaci po kojima je vetar posejao žuto lišće i zrelo divje kestenje ….

Vetar nemilosrdno šiba drveće , dok ono sklapajući grane moli za milost . Još samo po koja ptica prigušeno cvrkuće u svom staro gnezdu . Svi žure da se što pre zavuku u svoje tople domove i da prislonjeni uz prozorsko okno posmatraju igru kišnih kapi .



Jesen je romantično godišnje doba . Ona je velika inspiracija za mnoge pesnike i slikare . Setimo se onih Preverovih stihova :” Uvelo lišće evo već je stiglo … žal i uspomene isto tako , severac ih nosi u hladnu noć zaborava” …. Kada lišće umire , mi tražimo smisao svog života . Nekako postajemo setni i melanholični , možda zato što znamo da su leto , sunce i tople plaže ostale iza nas .



Ali kao i svako godišnje doba i jesen ima svoje čari . Svuda oko nas miris zrelih jabuka i žutih dunja . Prođemo li kroz selo videćemo avlije pune jesenjih hrizantema i bogate voćnjake prepune zrelih plodova . Na zidovima kuća okačeni venci luka , crvenih paprika a ponegde i neki zlatan klas kukuruza . Velike narandžaste bundeve stoje na stepenicama ili pod doksatom kao veliki podsetnici da je jesen tu u kraju . U vazduhu se širi miris pečenih paprika i sladak miris vrućeg džema od šljiva , dok osice preleću želeći da osete taj sladak nektar . Pored starog kazana peče se rakija uz vesele razgovore i pesmu .



A kad kiša počne jače da pada i fijuk vetra postane jači , najlepše je sedeti pored vatre u toploj sobi , po kojoj se širi miris čaja od lipe i vrućih kolača .

Kako je tada lepo biti u toplom krevetu , ušuškan toplim pokrivačem , čitajući neku lepu knjigu ili slušajući neku laganu muziku . Još lepše ako ste tada u zagrljaju onog koga volite , dok napolju vetar fijuče , a kapi besomučno udaraju u prozorska stakla .





Ne moramo biti tužni kad jesen dođe . Uvek postoji način da neki lep događaj ili postupak ulepšaju sumornji jesenji dan . Jer mi sami smo uvek tvorci svoje sopstvene sreće . Ako imamo pored sebe naše najdraže , a u srcu dovoljno radosti i pozitivnih misli biće dovoljno da jedan tmuran i hladan jesenji dan postane nezamenljiva priča za neke kasnije dane ....

Danijela Bulatović, za bhmagazin