BH Magazin

Kad god je potrebno odlučiti o nečemu u životu , uvek postoji mogućnost kajanja i uvek smo svesni toga .Strašno se kajemo zbog nekih pogrešnih odluka , ali ih pre zaboravimo od onih nikad donetih . Više nas tišti i muči ono što nismo uradili , ono što smo propustili , ono čega smo se odrekli , od onog što smo uradili pogrešno . Uvek postoji ono " eh što nisam .." i tako godine prolaze , a mi se pitamo "šta bi bilo da je bilo" i mučimo sebe nekim delima koja se nisu ni desila . U glavi stvaramo neku lažnu sliku , zavaravamo se da je to bilo rešenje koje je trebalo doneti , da je nešto drugo tad trebalo reći . Tada kajanje prestaje da biva samo bezazlena misao , ono počinje da nam truje misli .
Okrenemo li se iza sebe uvek ćemo naći razloga za kajanje . Kajemo se što smo možda previše vremena potrošili na osobe koje to ne zaslužuju , što smo im previše rekli , što smo im lako verovali ...kajemo se što smo nekada išli linijom manjeg otpora, što u vecini situacija nismo dali sve od sebe ..što smo u nekim situacijama bili jako neodlučni , što nam je ponekad jezik bio brži od pameti . Kajemo se što smo greškom i nepromišljeno povredili drage osobe , što nismo bili u pravo vreme pored njih kada im je to trebalo , jer nam je nešto tada bilo "važnije" . Kajemo se zbog nekih neizgovorenih reči , što smo nekad okrenuli leđa i otšsli ne osvrćući se da pogledamo koga ostavljamo iza sebe . Kajemo se što se nismo dovoljno borili za ono do čega nam je stalo ...i tako u nedogled . Pitanje je samo hoćemo li sve te greške shvatiti kao lekcije koje će nam pomoći da ne ponovimo isto ili ćemo dozvoliti sebi da upadnemo u depresiju .

Lakše je živeti sa saznanjem da se sve stvari u životu dešavaju iz nekog razloga i da je tako moralo biti . Ustati i krenuti dalje niz reku života ,jer imamo samo jedan život. Vredi li da ga trošimo na kajanje ? Svesni smo toga da vreme teče i da nikoga ne čeka , da se prošlost ne može vratiti i da smo uglavnom nemoćni da bilo šta ispravimo . Ako ostatak života provedemo u kajanju , tek onda ćemo imati dobar razlog za kajanje . Život nam uvek ponudi neku drugu šansu , na nama je da je prepoznamo . Kajanje može biti korisno ukoliko nas navede da popravimo počinjenu grešku ili postupak , izvinimo se i trudimo se da iskoristimo buduce šanse . Ono nam pokazuje da imamo savest , da spoznajemo svoje greške i da ne pokušavamo da se krijemo iza praznih reči i opravdanja . I upravo nam to pomaže da sledeći put ne napravimo istu grešku .

Možda se treba kajati za one stvari ili postupke kada ne damo sve od sebe , kada ne pokušamo ili kada to što uradimo nije bilo iz srca , nije bilo iskreno ili pošteno prema nekome. U suštini treba dati uvek sebe maksimalno , da volimo , da delimo dobrotu i osmehe svuda oko nas ..da se trudimo da budemo uvek pravedni i da osobe oko nas to osete . Osoba koja me ima takvu je srećna , a ako dozvoli da me izgubi , kajaće se ona , ne ja ..Ja znam da sam celu sebe dala !

Mada postoje stvari zbog kojih se mozda kajemo , ali u dubini duše znamo i svesni smo da bi smo to ponovo uradili , da bi smo isto tako ponovo postupili iako je to posle donelo bol i razočarenje .Ponekad i svesno pravimo greške , ali to je nešto što je jače od nas , momenti kada slušamo srce umesto pameti . Ako se dvoumite oko nečeg – ipak to uradite ! Iako se posle toga kajete – pa šta ? Kad sve daš i pokušaš , znaćeš da si uradio sve što si mogao . Negde sam pročitala jako dobar savet : " Ako imaš problem gde postoji mogućnost izbora , baci novčić . To neće direktno rešiti tvoj problem , ali dok je novčić u vazduhu , znaćeš čemu se tvoje srce nada ."