TL PreporuciBanner 670x90 Animated 15.02

Hodao sam ponosno i nasmejano, iako je smeh mnoge iritirao

  • Objavljeno u Showbizz
Hodao sam ponosno i nasmejano, iako je smeh mnoge iritirao

Veliki, proslavljeni glumac preminuo je 8. septembra u Beogradu posle teške bolesti, u 81. godini. Ostavio je iza sebe veliki broj legendarnih uloga, zauvek obeležio ovdašnju kinematografiju upisavši se zlatnim slovima u njenu istoriju. Po IMDb-u, čak 130 rola na velikim i malim ekranima. Da pomenemo samo neke: Mikajlo iz “Prekobrojne”, Crni Roko iz “Kuda idu divlje svinje”, Dragan u “Danima”, Partizan u “Devojci”, Mačak u “Predstavi Hamleta u selu Mrduša Donja”, Dimitrije Tucović u istoimenoj TV seriji, Šurda u “Vrućem vetru”, Sava Bogdanović u “Tamo i natrag”, Goluža u “Smrt gospodina Goluže”….

U javnosti se poslednji put pojavio 30. marta na otvaranju 64. Beogradskog festivala dokumentarnog filma, manifestaciji koja je i otvorena njegovim biografskim dokumentarcem "Panta Rei" koji, između ostalog, obuhvata čitav spektar likova; od oca rudara do supruge Mire, koja mu je velika podrška čitav život i koja je i tada bila uz njega kao veliki oslonac. 

Samardžićev dokumentarac kroz intimno svedočanstvo, od skromnog detinjstva u provinciji preko dolaska u Beograd i studija na Akademiji do velike karijere, doneo je i skicu za portret domaće kinematografije i upečatljivu sliku jednog vremena.

- Nemam reči. Uzbuđen sam. Ovaj moj dokumentarni film je pao u vreme kada me zdravlje ne služi, ali u svakom slučaju - idemo dalje - rekao je tada kroz osmeh.

 
Foto: RAS / RAS SrbijaLjubiša Samardžić sa Purišom Đorđevićem i suprugom Mirjanom

A pre oko dve godine na pitanje koji mu je osnovni utisak kada se osvrne na svoj život, karijeru… rekao je: “Bilo je rašta i roditi se! Odrastao sam u čestitoj rudarskoj porodici, rano ostao bez oca, divio se majci, 'tigrici', koja nas je izvela na put sa mizernom rudarskom penzijom. A bilo nas je troje dece. Iz takvog detinjstva shvatio sam da sirotinja nije najstrašnija stvar koja može da se desi u životu. Kako sam rastao sa svakodnevnim dramama kraj rudnika i kada su zlohudne sirene najavljivale zlo u jamama, bio sam opčinjen etikom, dobročinstvom i solidarnošću rudara i ubrzo sam shvatio smisao opstanka u životu. Na veliku sreću, ubrzo sam sreo svoju suprugu Miru, kojoj dugujem zahvanost za čestitost, instinkt i nesvakidašnju inteligenciju".

Foto: Arhiva / RAS SrbijaLjubiša i Mirjana Samardžić

Dom mu je, kazao je, uvek bio najvažnije uporište.

“Porodica je uvek bila osnov svih mojih životnih premisa. Mog morala, kućnog vaspitanja, harmonije unutar kuće, vrednoće, poštovanja čoveka... Na sreću, sve vreme kroz život hodao sam uspravno, ponosno i nasmejano, iako je smeh mnoge iritirao... Ali, opstao sam zahvaljujući prijateljima. I danas su mi na srcu sudbinski susreti sa Brankom Bauerom, Ivanom Hetrihom, Hajrudinom Krvavacem, Purišom Đorđevićem, Krstom Papićem, Boštjanom Hladnikom, Acom Đorđevićem, Žikom Mitrovićem..." 

Upitan moželi se reći, makar unazad gledano, da je imao neki moto, geslo u životu, bespogovornim tonom, uz šarmantan smešak rekao je:”’Ubi concordia ibi victoria’, u prevodu, 'gde je sloga, tu je i pobeda'”.

Foto: PromoSa nagradom u Veneciji

Dobitnik je niza prestižnih nagrada, među kojima je i “Zlatni lav” Venecijanskog festivala, priznanje koje je osvojio za ulogu u filmu “Jutro” Puriše Đorđevića koji je te 1968. briljirao na Mostri gde je I njegova tako česta partnerka koju je duboko cenio Milena Dravić nagrađena “Zlatnom ružom”…

A povodom svojih nagrada kazao je:” Ponosim se što sam otvorio svoj legat u Jugoslovenskoj kinoteci sa šest osvojenih Zlatnih arena u Puli, sa brojnim nagradama za režiju i produkciju, sa najvećom nagradom AVNOJ, negdašnje nam velike zemlje i Zlatnim lavom koji sam dobio u Veneciji, rame uz rame sa Luisom Bunjelom. Ponosim se i što sam potom odbio ponudu najvećih filmskih producenata i reditelja iz Amerike da nastavim karijeru na Zapadu. 

Bio sam ponosan na tu svoju odluku i nikada se nisam pokajao. Sačuvao sam svoju ljubav, delio sa suprugom Mirom radost rađanja naše dece, unuka i zajedno smo nastavili ponosno da koračamo prostorima svih zemalja velike Jugoslavije i sveta".

"Ima ih više. Uloga Lampasa u filmu 'Savamala' Žike Mitrovića, zatim Valentina u 'Život je lep' Bore Draškovića, Mačka iz filma 'Hamlet u Mrduši Donjoj'  Krste Papića, Malog u 'Jutru' Puriše Đorđevića, Šurde iz 'Vrućeg vetra' Ace Đorđevića, Crnog Roka iz 'Kuda idu divlje svinje' Ivana Hetriha... To su uloge koje su 'ponele' publiku, ako hoćete - sva gledališta negdašnje nam velike zemlje i mnogih zemalja Evrope i sveta". 

U razgovoru o načinu na koji se čovek odnosi prema životu, sopstvenim greškama takođe, o percepciji onog što ljudi samima sebi odrede kao bitno… između ostalog, rekao je:

"Svakog iole pribranog i mislećeg čoveka boli ruženje drugih zlobe radi, pasjaluka, a u životu mi nikada nije bio cilj da nekog javno 'opljujem' i unizim, jer to peče razumna čoveka u koje i sebe ubrajam. 

Uvek sam obuzdavao svoj prgav jezik. Sačuvao sam dostojanstvo, svestan da se u mojim godinama gasi mržnja i zavist, koji su svojstveni vremenu kada mlad čovek uskače u stvaralački voz, u voz ala i zala. Veliki Ivo Andrić bi rekao: 'Biti čovek, rođen bez znanja i bez svoje volje, bačen u okean postajanja. Moram plivati. Postojati. Izdržati pritiske sveta oko sebe, sve sudare, nepredviđene, svoje i tuđe postupke... izdržati i svoju misao o svemu tome'". Ukratko - biti čovek.

O Mileni Dravić i Borisu Dvorniku

Iz filma u film, od "Prekobrojne", "Lita vilovitog", "Bitke na Neretvi"... Boris i ja smo gradili poštovanje koje nikad nije presahlo. Kad nas je napustio, sa dužnim poštovanjem otišao sam da ga ispratim na splitskom groblju. Ponosim se našim neukaljanim drugovanjem. A Milena je bila i ostala koleginica prema kojoj gajim ogromno poštovanje i divljenje. Zajedno smo gradili i sagradili kreacije koje plene i dan danas. Milina je raditi s Milenom…

BLIC.RS

Marketing

 

  cinestarskola liderstvafotbhmbhmagazin